Povratak Roze poza ili ko je rek'o ............

Rokenrol, kako se po srpski piše, još jednom je uzvratio udarac 19. oktobra 2010. godine, kada se, u nedostatku podrške domaće industrije fonogama, kao samostalno izdanje, pojavio šesti album čistokrvnih rokera, koji su i dalje na tragu onog pravog, esencijalnog R’N’R zvuka kakav su umeli da proizvedu Tin Lizzy, Slade, T Rex, New York Dolls, Graham Parker, Profesionals, Alarm ili, na primer, Tenpole Tudor...
Četrnaest novih, efektnih pesama, koje se zasnivaju na oštrim i jednostavnim rifovima, uz lucidnu tekstualnu podlogu, kombinovane su sa inventivnim, nepatetičnim baladama, i ako vas sreća posluži čućete ih ako dođete do ovog samostalnog izdanja. U stvari, ne preostaje vam ništa drugo nego da poverujete vašem recenzentu da ovi momci nisu izgubili onu prepoznatljivu žicu koja razlikuje pozere od rokera, bez obzira na namernu, auto-ironičnu igu reči.
Umešni Vlado Ćalić, tekstopisac i back man benda i Željko Nikolić, gitarista, pevač i front man, bez obzira na sve, nastavljaju u još jednoj epizodi kratkih storija iz gradskog miljea: „Tetoviraj me majstore, ne mogu bez nje...nova Mona Liza, ajkula i dama, neonska reklama...“, ciničnih osvrta na društvene teme: „Prava partija... lice anđela, rep od đavola..., stara formula, nova prevara“, tu su i: „ni jedan pogled nije bio kao tvoj, sve je bilo prazno, kao nula broj, ni jedan...“, uz sentiš štimung „Ja sam rok en rol na tvojim vratima...“ i brzi, gitaristički opušten instrumental „Miran, jarko...“ Možda najefektnija numera je „Prepolovila me je...na minus i na plus, na rokenrol i bluz...“, čvst rif i par stihova, to je ona poznata formula koja uvek uspeva...
Čuvena numera benda „Napadaj ne propadaj, bori se za srećan kraj...“ nije mogla biti prevaziđena, ali je dobila dostojne nastavke u novim epizodama koje odišu otporom autentičnih rokera u odnosu na aktuelna luksuzna izdanja marioneta muzičke industrije, koje imaju svoje reciklažne aranžere, stiliste, tekstopisce i marketinške menadžere.

Posebna priča koju Roze poze rado pričaju je da su Rokenrol i fudbal deo urbanog miljea, koji se zasniva na hedonističkom, muškom pristupu životu, čija neizostavni elementi su stadion, pab i pivo. Treba li podsetiti na čuvene pesme ovih sjajnih i nikada dovoljno poštovanih veterana, „Daj gol“, ili „Ja sam sa stajanja...“ Uz malo mašte vi ste na Vembliju, ali ste, ipak, kod nas, jer jedna od najboljih numera ovog albuma, koja nastavlja ovu tradiciju, je, možda i pomalo pretenziozno naslovljena, nova himna navijača Srbije „Od nade do pobede“. „Srbijo, Srbija, neka te nosi tvoj beli orao, Srbijo, Srbijo, neka te čuva tvoj beli anđeo...!“. Za sve one koji ne žele da navijaju uz narodnjake ovo je prava, stvar...za podršku našim timovima u 21.-vom veku i fudbalski i ostali navijači će, treba očekivati, umeti da zapevaju baš ove stihove, jer „jedna je Srbija kada se navija!!!!!“
Uz nove pesme tu su i dve snimljene 1983.-će: „Poskok rok“ i „Ton i glas“, mala auto-posveta koja svedoči o četvt-vekovnoj karijeri benda, u okviru koje su, na žalost, ispratili neke članove na onaj svet, Olivera, koji je bio potpora ideji idealnog benda, Aćima koji je bio peti element jake gitarističke postave i Gordana, koji je jedan od tih, pravih, nepokolebljivih, takozvanih pozera. A da podesteimo one koji pamte, druga verzija poskočnog roka iz 1986. bila je objavljena na promo singlu za PGP RTS iz 1987. sa  numerom „Bordžije“...                              
Sve u svemu, Roze poze i dalje napadaju...i ne propadaju!.